Marija Trišić Knežević
Udruženje za promociju i afirmaciju kulture, nauke i umetnosti "Tačka susretanja" proslavilo je 14. februara - 12 godina postojanja, rada, i rasta.
Dvanaest godina upoznavanja sa stvaraocima najrazličitijih temperamenata, karaktera i izraza, široke lepeze talenata i iskustava, pružilo je Vrščanima i gostima stotine i stotine susreta u Salonu kod Porte, a posle svakog se odlazilo sa radošću zbog novootkrivenih horizonata, žalom što nije trajao bar još malo duže, i iščekivanjem sledećeg.
Osnivačica i predsednica Udruženja, Marija Vasić Kanački, u ime celog tima zahvalila se ljudima koji svih ovih godina prate i podržavaju Tačku, koji su njihovi prijatelji i saborci, i na ratne načine im daju motiv da izdrže.
"Moram ovom prilikom da citiram jednog od najvećih reditelja u istoriji jugoslovenske kinematografije, Đorđa Kadijevića, koji je u jednom intervjuu rekao: "Politika je prolazna, kultura je večna!" Ovo je apropo one volšebne NULE koji smo dobili iz budžeta Grada za drugu polovinu 2025. godine, iako smo u prethodnih 12 meseci imali čak 65 događaja, dakle nekad i dva nedeljno", poručila je Vasić Kanački.
"Kultura je", dodala je Marija, "kvin esencija, onaj peti element bez kojeg čovek nije čovek. Zato Vam još jednom hvala na svim ovim godinama. Ovaj dan smo odabrali za proslavu nove radne godine, zato što je to dan Sv.Trifuna, Sv.Valentina, dan ljubavi, lepote i dobrote, a to je upravo ono što mi baštinimo u ovom skromnom prostoru, ali sada već (nadamo se) itekako važnom", zaključila je.
U okviru proslave godišnjice, Tačka susretanja priredila je Vrščanima jos jednu "poslasticu" - izložbu genijalne crtačke sposobnosti i imaginacije umetnika koji godinama stvara na tragu optičke umetnosti, Slobodana Kovačevića Bobish-e iz Beograda.
Posle samo dve samostalne izložbe, postao je član ULUS-a – što je nezabeleženo od osnivanja Udruženja (1918. godine) obzirom na to da nije nikad upisao likovnu Akademiju, pa nije mogao ni da je završi, niti da ima svog profesora-mentora koji bi ga pogurao u svet umetnosti. Njegovi crteži sami su sebi krčili put i stigli do Pariza, Londona, Berlina, Tel Aviva, Moskve, Amsterdama, Graca, Sofije, Trsta, Ohrida, Podgorice . . . Razmišljajući šta bi, posle svih tih izložbi, trebao da bude njegov „cilj“ shvata da je zapravo to stvaralaštvo jedini pravi CILJ.
Izložba pod nazivom "Crtež totaliteta", predstavljena u Salonu kod Porte, deo je bogatog opusa umetnika koji je imao preko 20 samostalnih i preko 40 kolektivnih izložbi.
Đorđe Kadijević, scenarista, reditelj, istoričar umenosti, likovni kritičar, o Bobish-evim radovima, između ostalog je rekao:
"Vrednost Bobish-evih crteža i nije ništa drugo već apsolutna lepota bez greške, nečega što je neobjašnjivo upravo zbog toga što mu se ne vidi zamena, zato što se desilo tako kao nikad pre i posle. Nešto od tog čudesnog nalazi se u svakom od crteža, što čini, kažem, metafizičku osnovu i gotovo daje jedan religijski status celokupnom opusu Bobisha."
Izložbu je, uz Mariju Vasić Kanački, autora Bobish-a, i njegovu kćerku Anu Barbaru, otvorio akademski slikar Živko Grozdanić Gera, koji je šaljivo autoru poručio da je "lud", jer u digitalnim vremenu, kada bi svoja dela mogao da kreira uz pomoć računara i raznih programa, bira da svaku sliku stvara sopstvenom rukom.
Gost iznenađenja na otvaranju i proslavi godišnjice, bio je mladi pisac i sociolog Stefan Simić, koji je u Salonu kod Porte bio u novembru prošle godine, i tom prilikom predložio i kumovao saradnji sa sjajnim Bobish-em.
Kao i (skoro) svaki do sad, a posebno ovi, godišnji, Susret je imao i muzički "začin", za koji su bile zadužene Sena Vlajković i Biljana Petričević, kao i gost Stefana Simića - Dule Vujović, iz Podgorice, pa je nakon zvaničnog programa usledila i prava rođendanska žurka, i slavlje u čast svih prošlih, ali i budućih susretanja, koja će, najavljuju, biti još brojnija i kvalitetnija.
Kako je bilo na otvaranju možete pogledati ovde >>> FB
