Piše: Marija Trišić Knežević

Prvog dana oktobra, Salon kod Porte bio je Tačka susretanja sa Zoranom Kostićem Canetom, rokerom, frontmenom benda Partibrejkers, pesnikom, beskompromisnim borcem za prava i pravdu, večitim buntovnikom, uvek direktnim i bez dlake na jeziku. Povod za susret bila je promocija njegove prve zbirke poezije "Ukrštene reči".

Zoran Kostić stihove je počeo da piše i da se na taj način izražava još kada je imao 15 godina.

"Neko ide u kladionicu, neko u švaleraciju, a ja pišem pesme. Ja stalno pišem. Evo i sad imam u džepu papirić sa gomilom stihova. Sve te stihove zapisujem na papirima velikog formata, od nekih u dahu nastaje pesma, neki se traže međusobno dok se ne sklope u celinu, ukrštaju se. Zato je i naziv zbirke - Ukrštene reči", objašnjava Cane.

"Ukrštene reči" predstavljaju uvid u pesnikove misli, i poimanje sveta u kojem živimo. Zbirka ne mora da se čita od početka do kraja, bilo gde da se otvori može da se počne/nastavi, a pesme nemaju naslove već su obeležene rednim brojevima.

Sve njegove pesme imaju i sebi i ritam, muziku, ali ne završavaju sve na albumima.

"Neke su prezentovane mojim kolegama, muzički su obrađene, izvode se, a eto, ove neke ne. Od istog čoveka je, isti čovek koji piše za Brejkerse napisao je „Ukrštene reči“. Ovo je samo intimniji proces, intima unutrašnjih organa, rekao bih. Sve ove pesme napisane su u depersonalizaciji, znači, imam ja svoj stav, ali kad sednem da pišem mene nema više. To je više intuicija, unutrašnji glas, razmišljanje, sa željom da pokrenem intimni razgovor sa čovekom koji, čitajući, traži odgovore..."

I tokom ove promocije su se, kroz razgovor sa moderatorkom, pesnikinjom Jelenom Marinkov, i publikom, mogle čuti i spontane mudrosti i duhovite opaske, uglavnom u stihu, koje Cane smišlja u trenutku...

"Što nisam umro na vreme, ta misao muči mene."

Iako je tema koja se često provlači kroz stihove - smrt, autorovi intimni razgovori sa sudbinom donose i ohrabrenje. Tu je i spasenje, tu su vera, nada, Bog... Pokreću se pitanja slobode, ljubavi, zahvalnosti, kajanja, praštanja...

"Moraš da praštaš, kao što praštaju tebi, meni, njoj..." ističe Cane. "Ako ne praštaš, to je kao da nosiš stalno neko tuđi teret. Taj čovek, on to radi nesvesno, on ne razmišlja o tebi kao ti o njemu. Ti ne učestvuješ u njegovom životu, zato mu ne daj da on tvoj zezne. Treba praštati, jer rok kajanja je neograničen."

"Ko izgubi sa sobom komunikaciju, popije korporaciju."

I u ovoj zbirci, kao i kroz čitavo svoje stvaralaštvo i nastupe, Kostić poziva čoveka da se pronađe, da se vrati sebi i (iz)bori za sebe, da ne dozvoli da ga stavljaju u kalupe, da ne pristaje na "mrvice", da sačuva dostojanstvo, da teži slobodi. To je, kako kaže, pitanje koje muči mnoge.

"Slobode ima samo dok je tražimo, kao neki ideal, jer mi smo svi zarobljeni u nekom sistemu. Od malih nogu ti nameću pravila, ograničenja, "uzgajaju" čoveka koji će da izvršava zadatke bez razmišljanja. Zato je važno imati stav, jasno i glasno reći šta ti smeta. A ljudi trpe jer okruženje uvek teži da te smanji na svoju vrednost, okolina ne voli glave koje svetle. A treba svetleti".

Ovo su sve teme kojima se autor bavi već petu deceniju. Na pitanje odakle mu snaga i volja da i dalje na taj način "budi" ljude, odgovara da je to život.

"Boriš se da ostaneš normalan. To je životno uverenje, to tako ide. Kao onaj što obrađuje zemlju, pa jedne godine ima dobar rod, druge mu grad uništi sve, a on i dalje radi. Tako i ja. Razmišljanja na teme koje me zanimaju, te reči, ja moram da dajem ljudima, ako ih zadržim za sebe - izgubiću ih. Da li će se i kada globalno društvo promeniti - nemam pojma. Ali moramo kao pojedinci da radimo na tome, prvenstveno na sebi. Dok god se nadamo, postoji šansa."

"Poezija, umetnost, sport - sve sto jača duh - preporučujem!"

"Ukrštene reči" obavila je Laguna, 4. marta 2024., i doživljavaju već svoje četvrto izdanje. Ovi stihovi uskoro će biti dostupni i slepim i slabovidim ljudima, u vidu tzv. audio book-a. Pregovori i pripreme su u toku, a o detaljima će javnost biti blagovremeno informisana.

O autoru:
Zoran Kostić Cane rođen je 17.avgusta 1964. u Beogradu. Pevačku karijeru je započeo u grupi Urbana gerila, a kasnije postao frontmen grupe Radnička kontrola, sa kojom je poslednji put nastupio u oktobru 1981. u Ljubljani, kao predgrupa grupi Šarlo akrobata na njihovom poslednjem koncertu. Godinu dana kasnije, u avgustu 1982, osnovao je grupu Partibrejkers. 1992. i 1993. učestvovao je u antiratnom projektu Rimtutituki, rok bendu koji su činili članovi grupa Partibrejkers, Električni orgazam i Ekatarina Velika. Od 2014. godine član je supergrupe Škrtice.