Marija Trišić Knežević

Ponekad ljudi zaborave koliko uspeha, padova, radosti, nedaća, pozitivnih ili negativnih promena im se desi tokom 365 dana. Ovo je trenutak da ih se prisetimo, zajedno proslavimo i nazdravimo godini za nama, i jedni drugima poželimo mnogo zdravlja, sreće i ljubavi u sledećoj!

Kako je proživeo i doživeo ovu godinu na izmaku, za Vršačku kulu otkriva naš sugrađanin, Aleksandar Jovanović.

Kakva je iz Vašeg ugla bila 2025? Kakva za Vas lično, a kakva generalno?

• Lično izazovna, uzbudljiva, dinamična, uspešna, puna novih iskustava, lica, putovanja i svakako bih je uvek uvrstio u svoj lični album sećanja. Generalno, donela je nadu, borbu, prkos, ne mirenje sa postojećim stanjem i strahovima, već hrabro težiti ka boljem, uređenijem i pravednijem društvu.

Koji događaj/trenutak/situaciju/ljude iz 2025. ćete dugo pamtiti?

• Bilo je više trenutaka koji oduzimaju dah, kao i situacija gde se život udiše punim plućima, po čemu se on i meri. Ali izdvojio bih npr. trenutak kada mi je direktno iz štampe uručena moja nova knjiga „Pljusak po leđima golim“ (KOV), posvećena mom ocu, uz osećaj ponosa, obzirom da je temeljno pripremana, da je prošla konkurs i da je ispunjen zavet prema dr Drašku Ređepu. Jer pisanje je sloboda, kako je skoro rekao i Srđan Dragojević. Zatim zagrljaj brata, kada smo ga u Vršcu porodično ispraćali, na studentsku šetnju do Beograda. Kumstvo i krštenje kumčeta Jakova. Završen projekat za slepe i slabovide i promocija zvučne knjige. Zajednička borba naših udruženja za očuvanje Guduričkog vrha. Koračanje bosim tabanima po vulkanskom pesku, na morskoj obali Tenerifa. Prvi taktovi omiljene pesme Nighttrain, na koncertu Guns ‘n’ Roses-a na Ušću. Vođenje programa u Viminacijumu, predstavljajući prijatelje, pesnike iz Grčke, na čijoj sceni se uvek dobro osećam. Susret sa starim prijateljem, na omiljenom mestu na Zlatiboru. Veličanstven pogled na baziliku Sakre Ker na Monmartru, prilikom posete Parizu sa najbližima. Osećaj prilikom posete logorima Aušvic i Birkenau, u Poljskoj. Dodela nekoliko priznanja koja mi znače. Atmosfera na utakmici Partizan – Hibernijan, gde sam ispunio jednu davnu porodičnu želju. Svaki trenutak na sastancima, sednicama ili u javnom prostoru, gde rečenom ili napisanom rečju zastupam svoj stav, osećanje, mišljenje, nepristajanje…

Šta biste iz 2025. želeli što pre da zaboravite?

• Primitivizam, izazivanje nasilja i nasilje prema ljudima koji slobodno iznose svoj stav; sramotu i nepravdu nanetu pojedincima ili celoj zemlji; tragedije koje svedoče o vremenu kada je život jeftin i nedovoljno cenjen; odlazak i odustanak zaslužnih i kvalitetnih ljudi.

Šta je, prema Vašem mišljenju, prošlo nedovoljno zapaženo u 2025. godini?

• Sudbine diskretnih heroja današnjice, koji se bore, stvaraju, trpe i stradaju daleko od očiju javnosti. Zapostavljanje i urušavanje kulturnih dobara i prirode, poput našeg Guduričkog vrha. Odlasci značajnih ljudi, poput Ljubomira Simovića. Poznanstvo sa njim, pripremanje večeri njemu u čast, interpretiranje njegove poezije nemaju cenu. Kako pamćenje ljudi, tako i obeležavanje godišnjica i datuma koje čine identitet ove zemlje. Samo jedan primer. Gotovo se ne zna da se 7. decembra 1915. u istočnoj Srbiji 8000 Iraca borilo protiv 12 puta više Bugara i čuvalo odstupnicu srpskoj vojsci.

Šta očekujete od 2026?

• Očekujem dobre vesti i više događaja i povoda gde će se slaviti vrednosti koje ne zastarevaju: sloboda, solidarnost, ljudskost … Ali i sportski uspesi. Očekujem da elementi koji čine moju pravnu struku preuzmu veću ulogu u državi i društvu: pravda, odgovornost, institucije, pravosuđe.

Vaša poruka okruženju?

• Budimo empatični, nesebični, složni. Ravnoteža i selekcija prioriteta čine srećnog čoveka i ispunjen dan. Prolazno i potrošno ne treba biti ispred večnog i večitog, broj ispred suštine, niti idolopoklonstvo ispred ljubavi prema čoveku. „Tamo gde je strah tamo živi mrak.“ I da, osećaj sramote vratiti u modu.

Koga biste nam predložili kao sledećeg sagovornika?

• Prijatelja i pesnika Nenada Markovića.

FOTO privatna arhiva

Aleksandar Jovanović Saša, master pravnik, živi u Vršcu, radi i stvara u Vršcu i u Beogradu.
U skladu sa svojim širokim dijapazonom društvene aktivnosti i interesovanja, radi u struci, ali i u oblasti umetnosti, kao organizator sadržaja namenjenih kulturi, i moderator programa i promocija u različitim gradovima i organizacijama. Piše i objavljuje u kratkoj književnoj formi (pesme, putopise, komentare, recenzije, priče) od 2009. godine u različitim medijima, a u izdanju Književne opštine Vršac objavio je knjige poezije „Požuda kao uzbuna“ i „Pljusak po leđima golim“.
U novinarstvu saradnik je časopisa „Srpska reč“ iz Praga (Češka Republika), dok kao učesnik u izradi projekata ima ulogu kreativnog urednika.
Ima radno i praktično iskustvo u medijima, privatnom sektoru, i u pravosuđu, Republičkom geodetskom zavodu, u više ustanova obrazovanja u struci, na radnom mestu rukovodioca sektora, kao koordinator stručnih timova, uvek vodeći se težnjom za promenom, novim iskustvom i nezavisnošću.
Predsednik je i jedan od osnivača Udruženja ljubitelja starina „Feliks Mileker“ iz Vršca, koje se bavi izučavanjem i očuvanjem zavičajnog kulturnog nasleđa, član je Upravnog odbora Književne opštine Vršac (KOV), član Upravnog odbora Istorijskog arhiva Bela Crkva, i član Udruženja pravnika Opština Vršac, Bela Crkva i Plandište.
Amaterski se bavi glumom i fotografijom.
Višestruki je dobitnik različitih nagrada i priznanja.