Marija Trišić Knežević

Ponekad ljudi zaborave koliko uspeha, padova, radosti, nedaća, pozitivnih ili negativnih promena im se desi tokom 365 dana. Ovo je trenutak da ih se prisetimo, zajedno proslavimo i nazdravimo godini za nama, i jedni drugima poželimo mnogo zdravlja, sreće i ljubavi u sledećoj!

Kako je proživela i doživela ovu godinu na izmaku, za Vršačku kulu otkriva naša sugrađanka, prof. Marija Vasić Kanački.

Kakva je iz Vašeg ugla bila 2025? Kakva za Vas lično, a kakva generalno?

• Iz mog ugla 2025. godina prošla je izazovno, ali se uvek setim genija Njegoša koji je rekao: U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci."

Koji događaj/trenutak/situaciju/ljude iz 2025. ćete dugo pamtiti?

• Pamtim i pamtiću mladost, lepotu, dobrotu, istinu, pravdu... Njima predajem svoju budućnost!

Šta biste iz 2025. želeli što pre da zaboravite?

• Zaborav se zasniva na želji da zaboravimo i vlastite greške, a upravo nas one mogu najviše naučiti!

Šta je, prema Vašem mišljenju, prošlo nedovoljno zapaženo u 2025.godini?

• Ima toga dosta, ali bih izdvojila događaj sa početka novembra - odlazak velikog pozorišnog emisara Radomira Putnika.

Šta očekujete od 2026.?

• Očekujem svetlo na kraju tunela.

Vaša poruka okruženju?

• Vratimo se veri, ljubavi i nadi!

Koga biste nam predložili kao sledećeg sagovornika?

• Iliju Bakića.

FOTO privatna arhiva

Marija Vasić Kanački je profesorka srpskog jezika i književnosti, pedagoški savetnik, pesnikinja, urednik, književni kritičar. Objavila je dve poetske zbirke - "Mesečarenja" (KOV, 2010) i "Zar" (Prometej, 2012), a pesme objavila i u književnim časopisima: Kovine, Književni magazin,Povelja, Luča, Kvartal, Naš trag, Lumina (prevod na rumunski jezik) i Zborniku Vršačog književnog kluba; mikrodramu „Kadriranje“ u časopisu Sent. Bila je urednik edicije KOV i časopisa Kovine kao i operativni urednik Književne opštine Vršac (KOV). Od 2013.g. član je žirija za Nagradu "Meša Selimović", takođe i član žirija za Nagradu „Miroslav Antić“ u periodu od 2016. do 2018. godine. Kreator i osnivač Udruženja za promociju kulture, nauke i umetnosti "Tačka susretanja" koje postoji od 2014.g. Moderator i organizator književnih večeri, tribina, predavanja. Piše pesme za dečiji hor „Raspevano srce“ iz Vršca; režira i adaptira testove za pesničko-plesne performanse inspirisane stvaralaštvom Vaska Pope („Pre igre“. „Mala kutija“) kao i drugim pesnicima u okviru neformalnog Poetsko-plesnog teatra „Memento, Vršac“ koje je pokrenula 2017. godine. Autor je mikromonodrame o Radi Đuričin „Bela ruža“ (omaž; tekst i režija; 2025). Lektorisala je trojezičnu knjigu „Haljina božićne jelke“. Dvadeset dve godine radi u prosveti gde je pokrenula školsku sekciju „Primenjena kultura“. Član je Društva književnika Vojvodine i Udruženja književnika Srbije, član Matice srpske.
Zvanje pedagoški savetnik dobija 28. maja 2025.
Živi i mesečari u gradu pod Kulom.